Shadow
Jednom mi je napisala:
„Nikad nisam bila dobra u pisanju ljubavnih pisama a ni u pokazivanju osećanja. To je, valjda, onaj strah da će prestati da me vole oni kojima pokažem da ih volim. I nemam pojma da li će ovo biti dobra čestitka. I nemam pojma da li će ovo neko razumeti što i nije važno... Moglo je da se desi da ne zalutam na ovaj blog, da te ne sretnem, da te ne prepoznam, da me ne počastiš svojim postojanjem...“
Ili ovako...
Ja znam da te neću izgubiti ako nisi ovde. Ja znam da ćemo se družiti, viđati, pričati, smijati se, mjesečariti. Ja znam da ćemo igrati pantomime, nabijati jedna drugoj nos u pijesak, da ćemo zajedno sa Domacicom piti kafu, jesti kolače, piti vino, slušati tamburaše, šetati, slikati se, vaditi slike iz novčanika.
Ja znam da mi tvoji postovi nedostaju i
želim da ih vratiš.
Zbog nekih dragih ljudi, zbog nekih novih priča, zbog nekih starih dana, vrati ih.
Nemoj da samo ja budem ta koja je počinila blogocid:)
Aj pridruži se svojoj meni.
Vrati ih ili da ih ja vratim!
