Zaborav

Док ово пишем слушам Леа Мартина. Сетим се да за три сата идем на рођендан и помислим како ћу тамо да уживам у шунду и кичу. 

Ја сам један од оних који поштују свачије мишљење, ставове, уверења и одабире, па поштујем све уживаоце свих врста музике. Једини жанр који не поштујем (не кажем да не могу да га слушам, нити га псујем) је реп музика, јер је то чисто рецитовање. Значи: реп музику не поштујем као музику, него као поезију. Рецитовање уз музичку пратњу. Скренух с теме... 

Углавном сам волео рођенданске журке: алкохол + друштво = зезање. Пре сам имао мишљење да може да се зеза и ужива и без алкохола, а онда схватио да може и уз њега. И, па - забавније је.

У четвртак сам ишао на рођендан код једне моје другарице. Било је супер, пили смо, певали, зезали се, мували, љубили, `ватали...  Све то због алкохола. Или само њега кривимо?

Вечерас ћу на рођендан поћи с помисли да нећу да претерујем у пићу, толико да се смувам с добром другарицом. Правим разлику између другарице и девојке. 

А што се тиче музике, да будем искрен - слушам све. На пример, сада слушам Шериф Коњевић - Вјенчаница.  Све што је квалитетно могу да слушам. Није ми јасно како неки људи слушају нпр. музику на шпанском, а шпански не говоре, самим тим не резумеју текст, и поенту песме. Такође, не волим када се генерализује па кажу: "Рок је најбоља музика, а норадњаци су срање". Зашто? То је неистина! Има толико рок песама које су (благо речено) идиотске, а постоје и народњаци (пази народњаци, не турбо-фолк) који су и више него квалитетни.

Поштујте своје пријатеље и сву квалитетну музику, а што се тиче рођендана - па, то је унија пријатеља и музике (каква год она била)... 

Увек ми је проблем био да почнем с писањем. Да ли ставити неку мудру изреку? Неки стих? Цитат? Или пак нешто сасвим другачије...? Почех овако, не знам какав ће утисак оставити...

Елем, да се представим. Ја сам један шеснаестогодишњак који је доста тога проживео, и веселог и тужног. И нови живот, и смрт. Младић, који покушава да спозна своју сврху.

Редовно слушам како сам доста зрелији од својих вршњака. Не знам да ли постоји неки посебан разлог за то, али такав сам. У исто време, исти људи ми говоре како имам одличан смисао за хумор.

Волим уметности. Повремено се бавим глумом, редовно певушим (за себе, и друштво), свируцкам клавир, фотографишем... Када сам већ код фотографије, то извршавам у сарадњи са рачунаром (обрада фотографије). Информатиком се бавим седам година (рачунајући од када сам добио компјутер) и тренутно сам доста активан, што се тога тиче. Израдио сам неколико својих апликација, које су тренутно небитне.

Ако сте помислили: "Овај је неки идиот, који нема друштво, живот, па нас смара..." - грешите! Напротив, имам друштво (о ком ћу писати), а и живот (какав је - такав је).

Верујем да смо сами кројачи своје судбине. 

И опет дођох до мени тешког дела за писање, па ћу завршити једним афоризмом који поштујем у потпуности:

Буди поштен, упоран и вредан

и сто посто завршићеш бедан!